Име Естоније се често помиње у разговорима о повољним пореским режимима. Својом иновативном политиком од 0% корпоративног пореза на реинвестирани профит и врхунским дигиталним пословним окружењем, ова мала балтичка земља привукла је предузетнике из целог света да оснују компанију управо овде. Организација Tax Foundation је чак сврстала Естонију на прво место по пореској конкурентности, и то неколико година заредом. Али да ли то значи да је Естонија „порески рај“?
Дефинисање пореских рајева и поређење са Естонијом
Термин порески рај често изазива асоцијације на тропска острва попут Кајманских острва или Панаме, где богати појединци крију новац на тајним офшор рачунима. У овом чланку ћемо објаснити шта је то порески рај (и шта значи офшор јурисдикција), упоредићемо Естонију са класичним пореским рајевима у погледу транспарентности, прописа и пореза, и изнећемо главне предности Естоније.
Циљ је да на уравнотежен начин утврдимо да ли Естонија заслужује етикету пореског раја или је пак једноставно конкурентно и транспарентно пореско окружење.
Шта је порески рај?
Просто речено, порески рај је држава (или јурисдикција) која страним појединцима и предузећима нуди изузетно низак или никакав порески терет, обично у комбинацији са законима који штите финансијске информације од других органа. Што је још важније, порески рајеви обично нуде висок степен тајности, односно мањак транспарентности. Другим речима, они не само да имају ниске порезе, већ и непрозирне прописе који могу олакшати прикривање имовине или прихода од пореских органа. Ова тајност може укључивати анонимне банковне рачуне, поверљиве пословне регистре или блажа правила обелодањивања података.
Термин офшор јурисдикција се често користи у истом контексту као и порески рајеви. Заправо, изрази „офшор јурисдикција“, „офшор финансијски центар“ и „порески рај“ понекад се користе као синоними.
Где се налазе најпознатије офшор зоне на свету?
Класични примери пореских рајева су јурисдикције као што су Кајманска Острва, Бермуда, Британска Девичанска Острва и Панама, између осталих. Ова места су одавно позната по нултим или веома ниским порезима (посебно за стране резиденте или офшор компаније) и по политици која привлачи међународни капитал обећањем приватности. На пример, многи од тих рајева уопште не намећу порезе на разне облике прихода. Кајманска Острва, на пример, уопште не наплаћују порез на добит предузећа, порез на капиталну добит или порез на зараде. У појединим случајевима, на истој адреси у пореском рају може бити регистровано на хиљаде фиктивних компанија, што осликава њихов „поштанско сандуче“ карактер – многе од тих фирми постоје само на папиру, без стварне делатности.
Важно је напоменути да коришћење пореског раја није само по себи нужно нелегално – појединци и компаније могу легално усмеравати профит кроз ове јурисдикције да би смањили пореско оптерећење. Међутим, потенцијал за злоупотребу је велики. Порески рајеви се често повезују са агресивним шемама избегавања пореза или чак утајом пореза и прањем новца, због комбинације ниских пореза и тајности. То је довело до појачаног међународног притиска (од стране организација попут OECD и ЕУ) да се сузбију најштетније праксе пореских рајева.
Естонија у поређењу са класичним офшор зонама
На први поглед, Естонија дели једну привлачну особину са познатим пореским рајевима: изузетно ниско опорезивање корпоративне добити (конкретно, стопа пореза од 0% на нераспоређену добит компанија). Ова карактеристика је навела неке да Естонију назову „рајем за стартапове“ или да се запитају да ли је то нова врста европског пореског раја.
Међутим, када упоредимо Естонију са класичним пореским рајевима као што су Кајманска Острва, Бермуда или Панама у погледу кључних фактора – транспарентности, корпоративних прописа и пореског третмана – откривамо значајне разлике.
Транспарентност
Традиционални порески рајеви често се повезују са строго чуваном тајношћу. На пример, Панама је историјски имала строге законе о банкарској тајни, што је значило да банке у Панами нису смеле лако да деле информације о власницима рачуна, што је клијентима омогућавало да остану анонимни. Слично томе, многи офшор рајеви омогућавају да прави власници компанија (крајњи власници) остану скривени иза номиналних директора или путем трустова и акција на доносиоца. У екстремним случајевима, једна канцеларијска зграда у рају може на папиру бити седиште десетина хиљада компанија – чувени амерички извештај из 2008. године наводи једну зграду на Кајманима у којој је регистровано 18.857 компанија. То илуструје колико такве поставке могу бити непрозирне и одвојене од стварне економске активности.
Насупрот томе, систем Естоније је веома транспарентан. Естонија води јавни привредни регистар у коме су информације о власницима и директорима компанија јавно доступне. Земља такође активно учествује у међународној размени информација – заправо, Естонија размењује пореске податке са више од 100 јурисдикција у оквиру OECD споразума. Укупна финансијска тајновитост Естоније је минимална – према једном индексу, на Естонију отпада само 0,14% глобалне „финансијске тајности“ (веома мали удео). Укратко, сакрити новац у Естонији није изводљиво онако како би могло бити у традиционалном тајновитом рају. Финансије естонских компанија су у потпуности видљиве надлежним органима, што је супротно банкарској тајни и нетранспарентности као обележјима пореских рајева.
Корпоративни прописи
Класични офшор рајеви обично имају веома благе корпоративне захтеве за нерезидентне компаније. Многе од тих јурисдикција не постављају услов за локално економско присуство – често вам нису потребни локални запослени или канцеларија; довољни су регистровани агент и поштански претинац. Захтеви за финансијско извештавање и рачуноводство за офшор субјекте су минимални или непостојећи. То може довести до онога што ЕУ описује као „фиктивна пребивалишта“ – компаније регистроване у месту у ком немају стварну активност ни присуство, већ постоје искључиво за пореске сврхе. На пример, офшор компанија типа “International Business Company” у појединим карипским земљама можда не мора да подноси годишње финансијске извештаје или уопште не подлеже ревизији, све док не послује локално.
Естонија, с друге стране, иако веома наклоњена бизнису, ипак спроводи стандардна правила корпоративног управљања и извештавања каква се очекују од земље чланице ЕУ. Компаније регистроване у Естонији (укључујући оне чији су власници е-резиденти) морају водити исправно књиговодство и подносити годишње извештаје естонским органима. Чланство Естоније у Европској унији значи да она поштује заједничке стандарде корпоративне транспарентности и регулативе. Заправо, за разлику од типичног раја, Естонија захтева транспарентност и уредно рачуноводство од компанија – не можете једноставно основати фирму „на папиру“ и затим игнорисати прописе. Углед земље на међународним ранг-листама има користи од тога: Естонија се посматра као високо усклађено, нискокоруптивно пословно окружење, а не Дивљи запад за сумњиве фантомске компаније. Предузетник који оснива фирму у Естонији ће установити да је процес брз и релативно јефтин, али ће и даље морати да игра по правилима (нпр. да подноси годишње финансијске извештаје, плаћа порезе по доспећу итд.), као и у свакој добро регулисаној економији.
Порески третман
Највећа разлика лежи у томе како се опорезује приход. Традиционални порески рајеви генерално нуде потпуно нулте или готово нулте порезе на одређене врсте прихода, нарочито за странце. На пример, Кајманска Острва уопште не намећу порез на добит компанија – компанија са Кајмана може остварити неограничен профит и не платити ништа на име пореза на добит локално. Слично, територијални порески систем Панаме значи да ако је сав приход компаније остварен у иностранству, Панама га уопште неће опорезивати – таква офшор компанија ефективно плаћа 0% пореза на приход остварен ван Панаме. Бермуда такође нема порез на добит предузећа. Ове земље обезбеђују државне приходе на друге начине (попут такси, или опорезивањем само локалних активности), али у суштини обећавају да страни инвеститори или бизниси неће бити опорезовани на свој профит.
Порески систем Естоније је суштински другачији. Естонија не нуди свима општи нулти порески режим – уместо тога, она одлаже опорезивање како би подстакла раст. У Естонији се добит предузећа не опорезује док се не распореди (исплати као дивиденда или неки други облик плаћања). Другим речима, естонска компанија која реинвестира своју зараду плаћаће 0% пореза на ту реинвестирану зараду у том тренутку – али ако и када исплати дивиденде акционарима, платиће око 20–22% пореза. То је пуна пореска стопа по међународним стандардима (упоредива или чак виша од стопе пореза на добит у многим државама). Насупрот томе, компанија у правом пореском рају као што су Кајмани или Британска Девичанска Острва могла би да исплати профит свом страном власнику и и даље локално плати 0% пореза. Приступ Естоније више личи на одлагање пореза: можете одложити опорезивање држећи добит у компанији ради развоја пословања. То је веома погодно за бизнис, али није потпуно ослобађање профита од пореза заувек.
На пример, ако технолошки стартап у Естонији оствари профит од 1 милион евра и поново га уложи у развој производа, на тај 1 милион евра у том тренутку неће платити порез на добит. То је велика предност за раст. Међутим, ако нека консалтинг фирма у Естонији заради 100 хиљада евра, а власник пожели да их узме као дивиденду, отприлике 20 хиљада евра ће отићи на естонски порез. У класичном офшор сценарију, тај власник би локално могао да плати €0 пореза на ту исплату (мада би у својој земљи вероватно дуговао порез). Дакле, пореска стопа Естоније на дистрибуирану добит може бити чак и виша од обећања о нултом порезу у традиционалном рају – Естонија није место где можете једноставно паркирати профит трајно ослобођен пореза. Главни порески „трик“ Естоније је у томе што сами бирате када ћете платити порез темпирањем својих исплата; ако никада не расподелите добит (или то стално одлажете), никада нећете платити порез на добит. Ово је сјајно за легитиман развој пословања, али није од користи некоме ко жели само да у потпуности сакрије профит од опорезивања.
Међународна усклађеност
Последња тачка поређења је како међународна заједница гледа на ове јурисдикције. Многи класични рајеви били су на разним црним или сивим листама због несарадње у пореским питањима. ЕУ, на пример, води листу „некооперативних пореских јурисдикција“ (у суштини, земаља за које сматра да имају штетне пореске праксе или недостатак транспарентности). Панама, Кајмани, Бермуда и други су се налазили на тим листама или су били мета упозорења од стране ЕУ и OECD у прошлости.
Естонија, као чланица ЕУ и OECD, налази се на супротној страни тог процеса – она помаже у постављању правила уместо да буде прозивана због њиховог кршења. Естонија поштује мере OECD о сузбијању ерозије пореске основице и премештања профита (BEPS) и аутоматски размењује пореска решења и информације како би спречила утају. Она је била заговорник правичног и транспарентног опорезивања унутар ЕУ. Ова усклађеност са глобалним стандардима је јасно разликује од оних јурисдикција које су постале озлоглашене по тајности или омогућавању избегавања пореза. Нико на међународним форумима не оптужује Естонију да је „одметнички порески рај“; напротив, често се похваљује због своје иновативне, али одговорне пореске политике.
Укратко, Естонија се разликује од класичних пореских рајева у критичним аспектима: она је транспарентна тамо где су они тајновити, захтева уобичајено поштовање корпоративних правила тамо где они то често не чине, и на крају крајева опорезује корпоративну добит (по стандардној стопи), док они често примењују веома низак или никакав порез.
Да ли је Естонија порески рај?
Након свега наведеног, можемо рећи: Естонија није порески рај у традиционалном смислу, иако јесте порески конкурентна и пословно пријатељска јурисдикција. Забуна понекад настане јер Естонија нуди ниске ефективне порезе на реинвестирани профит (0% потенцијално дуги низ година), што на први поглед звучи као политика пореског раја. Али сетимо се главних одлика пореског раја – изузетно ниских (или непостојећих) пореза у комбинацији са тајношћу и недостатком надзора. Естонија не испуњава те потоње услове.
Да резимирамо неколико кључних тачака које експерти истичу када објашњавају зашто Естонија није порески рај:
- Естонија ипак опорезује бизнисе – не у тренутку остваривања профита, већ у тренутку дистрибуције добити. Стандардни порез на исплаћену добит (20–22%) је нормална стопа, није „номинална“ или нулта. То значи да Естонија није место које нуди нулти порез на добит компанија уопште, већ само одлагање пореза. Многи прави рајеви имају нула или готово нула порез чак и на исплате добити, нарочито за компаније у иностраном власништву. Једна анализа је приметила да Естонија има неке привлачне карактеристике које се виђају у пореским рајевима (попут неопорезивања нераспоређене добити), али не испуњава уобичајену дефиницију пореског раја јер задржава високу транспарентност и међународну усаглашеност. Другим речима, режим Естоније односи се на то када ћете платити порез, а не да ли ћете га уопште платити.
- Транспарентност и усклађеност: Придржавање Естоније међународној пореској сарадњи представља потпуну супротност понашању рајева. Порески рајеви се типично ослањају на тајност; Естонија послује на принципу транспарентности. Као резултат, нећете видети да се Естонија помиње на листама тајновитих јурисдикција које олакшавају утају пореза. Штавише, Tax Justice Network (мрежа која проучава пореске рајеве и финансијску тајност) процењује да Естонија носи готово занемарљив удео у глобалном проблему избегавања пореза (знатно мање од 1%). То указује да, на глобалном нивоу, Естонија није значајан рај за пребацивање профита или илегалне токове новца у поређењу са местима попут Бермуде, Луксембурга или Кајмана.
- Репутација и правни статус: Естонија је уважена чланица ЕУ и OECD и није нигде званично означена као порески рај. На пример, европска црна листа несарадничких пореских јурисдикција (алат којим ЕУ врши притисак да се рајеви реформишу) не укључује Естонију (она је усмерена углавном на мале ванЕУ земље и територије). Поред тога, естонски званичници су јавно одбацили етикету „пореског раја“, истичући да су порези у земљи ниски и једноставни, али да је све спроведено транспарентно и у складу са законом. Помоћник министра финансија Дмитри Јегоров је напоменуо да многи страни предузетници е-резиденти заправо на крају уплате више пореза у својим државама, јер њихове фирме регистроване у Естонији остваре успешнији раст. Другим речима, естонски систем може подстаћи легитимну пословну активност, што доводи до више опорезивог прихода негде другде, уместо да једноставно незаконито умањује туђи порески основ.
- Предузетници ионако плаћају порез негде: Важно је да међународни читаоци схвате да коришћење естонског e-Residency програма и фирме у Естонији није начин да појединац избегне порезе. Ако живите у другој држави и примате доходак из своје естонске компаније, углавном ћете морати да платите порез на лични доходак у својој матичној земљи (осим ако не преселите своје пореско пребивалиште у неку нископореску земљу). Естонија неће опорезовати вашу плату ако нисте њен порески резидент, али ваша матична држава хоће. Како тим програма e-Residency и добављачи услуга често наглашавају: e-Residency је дигитални идентитет, а не пореско пребивалиште. Ваша естонска фирма можда штеди на порезу на добит све док не исплаћује профит, али ви као физичко лице нисте ослобођени пореза у сопственој земљи. Ово је у контрасту са стереотипом пореског раја где неко оде на острво без пореза и не плаћа ништа нигде. Естонија није лични порески рај за вас; она је алат да ефикасно водите бизнис, уз претпоставку да ћете се придржавати пореских закона у било којој земљи чији сте порески резидент. Ово је у складу са глобалним пореским правилима и спречава стварање црне рупе за избегавање пореза.
Укратко, Естонија нуди транспарентну, на правилима засновану пореску предност, а не тајновито уточиште. Најбоље је описати је као порески ефикасну, дигитално напредну јурисдикцију, а не као порески рај. Држава успева да буде пословно пријатељска и да привуче инвестиције без прибегавања мутним праксама традиционалних рајева. Предузетнике и компаније привлаче Естонији њена лакоћа пословања, стабилно окружење и паметна пореска политика – а не то што је место за скривање новца.
Закључак
Дакле, да ли је Естонија порески рај? Подаци сугеришу да не, није – барем не према уобичајеној дефиницији. Естонија нема кључне елементе који карактеришу офшор пореске оазе: не нуди опште ослобађање од пореза за стране инвеститоре (порез се само одлаже, али ће на крају бити наплаћен по нормалној стопи) и свакако не нуди тајност или лабав надзор. Уместо тога, Естонија се може посматрати као иновативан порески модел у оквиру ЕУ – она комбинује низак корпоративни порез на реинвестирани профит, једноставан паушални порески систем и високо дигитализовану администрацију. Ове одлике пружају легитимне користи предузетницима и компанијама, подстичући раст и инвестиције, уместо утаје пореза.
Естонија као порески повољна, али транспарентна јурисдикција
Естонија стоји у оштром контрасту са класичним рајевима попут Кајмана или Панаме, који су изградили своје финансијске секторе на тајним рачунима и фантомским компанијама без пореза. У Естонији не можете да се сакријете у сенци; свака компанија је уписана у јавни регистар, а трансакције се могу пријавити према међународним споразумима. Оно што можете да урадите у Естонији јесте да ефикасно и глобално развијате свој бизнис, захваљујући њеним далековидим политикама и технолошкој инфраструктури.
Из уравнотежене перспективе, Естонија је порески повољна и конкурентна јурисдикција – константно је на врху ранг-листи по пореској конкурентности и лакоћи пословања – али послује у оквирима међународних норми и уз транспарентност. За предузетнике и „дигиталне номаде“ Естонија би могла деловати као „порески рај“ захваљујући стопи од 0% на реинвестирани профит и једноставним електронским услугама. Али за оне који траже начин да избегну порезе или сакрију имовину, Естонија би била разочарање, јер игра по правилима и очекује да и ви тако поступате.
У закључку, Естонија није порески рај у проблематичном смислу; радије, она је пример како држава може имати пословно повољан порески систем без жртвовања транспарентности или правичности. Она нуди најбоље из оба света – нископореске подстицаје за подстицање економске активности, уз угледно, законито окружење. Управо та равнотежа је разлог зашто се Естонија често наводи као узор, а не као изопштеник, у међународним пореским расправама.
